Aeromiting Batajnica 2009. godine

  Poslednji aeromiting na Batajnici bio je daleke 1998. godine, godinu dana pre početka NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore. Za razliku od ovog na kome sam učestvovao, daleke 1998. godine bio sam posmatrač zajedno sa mojom tadašnjom devojkom, a sadašnjom suprugom Ivanom i mojim komšijom Coletom i njegovom lepšom polovinom, gle slučajnosti, takođe Ivanom. Za ovaj miting Vojska je po svom starom dobrom običaju obezbedila avion i trenažu, dan pred miting, u vidu tri skoka. Sakupili smo se na aerodromu Lisičiji jarak i po nas je doleteo AN-2 iz Niša. Jedan trenažni skok na Jarku jedan na Batajnici i još jedan u povratku bio je naš trening i program za subotu. U nedelju na Batajnici okupilo se 200.000 ljudi, mnogo više nego što je iko očekivao, obzirom da vreme i nije baš nešto obećavalo. Skok smo odradili rutinski i prizemljili se ispred VIP lože. Ostatak vremena proveli smo u obilasku postavke aviona i uživanju u odličnom letačkom programu. Prava je šteta što nije bilo ruskih pilota i vazduhoplova, naše ruske ne računam :-) siguran sam da bi imali šta da pokažu. Sve što je lepo ima kraj, ukrcavanje u naš leteći taksi i skok na Lisičiji jarak.

Naš taxi za Batajnicu, AN-2

Aerodrom Batajnica, subota dan uoči aeromitinga

Avioni koji su učestvovali u letačkom programu Batajnica 2009.

Pogled na drugu polovinu izložbenog dela, Gale sećaš li se ? 

Deco, vežite se, polećemo, fantastični španski transportni avion Casa

Španci, oćemo jedan skok iz Case ?

Naša najlepša ptica Mig-29

Mig-29, moj omiljeni avion

Težak ovaj život, al' snalazimo se :-)

Oj Dunave plava reko, povratak i skok na Lisičiji jarak 

  Za ovaj miting pozajmio sam padobran od našeg drugara Vlade Mirkova, a glavnu kupolu od Slađane Nećak, jer su resursi na našim klupskim rezervama bili istekli. Dvadeset godina nije mala stvar za nešto što vam je poslednji adut prilikom spasavanja, ipak je glava u pitanju. Kluzova kupola K-3005 veća je od Vladinog Profila za 20 kvadratnih fita i bolje nosi mojih 90kg. Sistem veza i ranac su mi bili mali i ekstremno neudobni, ipak je to Vlada kupovao pre 10-15 godina kada je bio osetno lakši, Vlado izvini :-) K-3005 se otvaro munjevito ma kako ga pakovao, što mi se uopšte nije dopalo, dinamički udar me je baš žestoko ubijao, obzirom da se lepa brzina nakupi sa 1500 metara sa koliko smo skakali. Dodatna otežavajuća okolnost je što sam svaki skok slikao iz ruke mojom Nokiom N82 i pazio da mi slučajno ne ispadne. A i kad se padobran otvorio jedva sam čekao da stignem na zemlju, od sistema sve me je žuljalo i bolelo. Plakao sam za starim dobrim Centaurus sistemom sa kojima sam godinama, da nekažem decenijama :-) skakao. 

  Sletevši na zelenu travu Lisičijeg jarka ubacio sam padobran u gepek Punta, pustio muziku i pravac Novi Sad via Titel :-) Iako naporan bio je to odlično proveden vikend. Laku noć Batajnico, laku noć Lisičiji jarak, dobro veče Novi Sade.

Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva

  Vraćajući se iz Jatovog vazduhoplovnog medicinskog centra na aerodromu Nikola Tesla sa lekarskog pregleda koji mi je bio potreban za produženje važnosti dozvole padobranca, odlučio sam da svratim malo do muzeja Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva (vidi http://www.muzejrv.mod.gov.rs/), obzirom da se i nisam baš žurio kući nazad u Novi Sad.

G2 ispred ulaza u muzej

  Padobranstvom se bavim još od 1986. godine, sto puta sam dolazio na aerodrom, ali nikada nisam nalazio vremena da svratim (priznajem, kriv sam). Jednom sam bio sa mojom starijom ćerkom Simonom, ali je muzej bio zatvoren, pa smo se zadovoljili slikanjem sa eksponatima koji su bili izloženi napolju. Ovo je bila idealna prilika i nikako nisam želeo da je propustim. Ne treba ni da spominjem da sam sve avione slikao, a ovde vam prezentujem samo jedan mali deo fotografija čisto da vam zagolicam maštu i da vas nagovorim da svratite, makar i u prolazu. 

Samo Vas posmatram s' radarom :-)

Oćemo jedan krug sa Kаmоv Kа-28PL ?

MiG-21R, ovo nije avion ovo je raketa

  Šteta što ova vredna spoljašnja postavka ovako propada. Svaki put kada prođem pored muzeja vidim da su  izloženi primerci u sve lošijem stanju. Ovo je jedan izuzetan muzej, jedinstven na ovim našim prostorima. Po veličini i značaju zbirke spada u prvih deset u svetu, odnosno u prvih pet u Evropi.

Ostaci kabine F-117 Noćni soko

  Iako na kabini noćnog sokola piše Kapetan Ken "Wiz" Dwelle, ovog puta potpukovnik Dale Zelko nije imao sreće. Leteći Vojvođanskom ravnicom zapeo je za raketu SA-3 pukovnika Zoltana Danija (ratno ime Gvozden Đurić) i sklopio krila zauvek, u ataru sremskog sela Buđanovci. Bog baš nekada zna da izrežira zar ne ? Lale su fini ljudi pa su se tom prilikom izvinuli. Amerikanci, izvinite ali nismo znali da je nevidljiv :-) F117 noćni soko više ne leti. U penziju je otišao 2008. godine.

Slomljeno krilo od F-117 Nighthawk

Sarić No 1

Prva lеtеća mаšina tеža оd vаzduhа nа оvim prоstоrimа, kоnstruisао i nаprаviо Subоtičаnin Ivаn Sаrić

FA Soko Ј-22H "Orao"

  Orao je prvi avion domaće proizvodnje koji je 1984. godine iznad Pančeva probio zvučni zid. Za komandama aviona bio je Marijan Jelen, tada najbolji probni pilot bivše SFRJ.

    Za sve one koji vole nebo, i one koji su sanjali ili još uvek sanjaju da lete i postanu piloti, one koji putuju, poleću, sleću, ili prolaze pored aerodroma Nikola Tesla na auto putu Beograd  - Zagreb, topla preporuka je da obavezno svrate i posete muzej u čijoj su postavci izloženi avioni i predmeti, koji su tokom proteklih stotinak godina bili korišćeni u vazduhoplovstvu i protiv vazdušnoj odbrani Srbije i Jugoslavije.