Poslednji aeromiting na Batajnici bio je daleke 1998. godine, godinu dana pre početka NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore. Za razliku od ovog na kome sam učestvovao, daleke 1998. godine bio sam posmatrač zajedno sa mojom tadašnjom devojkom, a sadašnjom suprugom Ivanom i mojim komšijom Coletom i njegovom lepšom polovinom, gle slučajnosti, takođe Ivanom. Za ovaj miting Vojska je po svom starom dobrom običaju obezbedila avion i trenažu, dan pred miting, u vidu tri skoka. Sakupili smo se na aerodromu Lisičiji jarak i po nas je doleteo AN-2 iz Niša. Jedan trenažni skok na Jarku jedan na Batajnici i još jedan u povratku bio je naš trening i program za subotu. U nedelju na Batajnici okupilo se 200.000 ljudi, mnogo više nego što je iko očekivao, obzirom da vreme i nije baš nešto obećavalo. Skok smo odradili rutinski i prizemljili se ispred VIP lože. Ostatak vremena proveli smo u obilasku postavke aviona i uživanju u odličnom letačkom programu. Prava je šteta što nije bilo ruskih pilota i vazduhoplova, naše ruske ne računam :-) siguran sam da bi imali šta da pokažu. Sve što je lepo ima kraj, ukrcavanje u naš leteći taksi i skok na Lisičiji jarak.
Naš taxi za Batajnicu, AN-2
Aerodrom Batajnica, subota dan uoči aeromitinga
Avioni koji su učestvovali u letačkom programu Batajnica 2009.
Pogled na drugu polovinu izložbenog dela, Gale sećaš li se ?
Deco, vežite se, polećemo, fantastični španski transportni avion Casa
Španci, oćemo jedan skok iz Case ?
Naša najlepša ptica Mig-29
Mig-29, moj omiljeni avion
Težak ovaj život, al' snalazimo se :-)
Oj Dunave plava reko, povratak i skok na Lisičiji jarak
Za ovaj miting pozajmio sam padobran od našeg drugara Vlade Mirkova, a glavnu kupolu od Slađane Nećak, jer su resursi na našim klupskim rezervama bili istekli. Dvadeset godina nije mala stvar za nešto što vam je poslednji adut prilikom spasavanja, ipak je glava u pitanju. Kluzova kupola K-3005 veća je od Vladinog Profila za 20 kvadratnih fita i bolje nosi mojih 90kg. Sistem veza i ranac su mi bili mali i ekstremno neudobni, ipak je to Vlada kupovao pre 10-15 godina kada je bio osetno lakši, Vlado izvini :-) K-3005 se otvaro munjevito ma kako ga pakovao, što mi se uopšte nije dopalo, dinamički udar me je baš žestoko ubijao, obzirom da se lepa brzina nakupi sa 1500 metara sa koliko smo skakali. Dodatna otežavajuća okolnost je što sam svaki skok slikao iz ruke mojom Nokiom N82 i pazio da mi slučajno ne ispadne. A i kad se padobran otvorio jedva sam čekao da stignem na zemlju, od sistema sve me je žuljalo i bolelo. Plakao sam za starim dobrim Centaurus sistemom sa kojima sam godinama, da nekažem decenijama :-) skakao.
Sletevši na zelenu travu Lisičijeg jarka ubacio sam padobran u gepek Punta, pustio muziku i pravac Novi Sad via Titel :-) Iako naporan bio je to odlično proveden vikend. Laku noć Batajnico, laku noć Lisičiji jarak, dobro veče Novi Sade.
